Uobičajen savet je: jedite zeleniš, krećite se i vežbajte, a da nadoknadite vitamine i minerale koji vam fale, uzimajte suplemente… Ili je možda bolje da ih ne uzimamo?
Nakon decenija ispitivanja nije nađen nijedan značajan dokaz da uzimanje većine suplemenata i vitamina donosi bilo kakvu korist. U stvari, novija proučavanja čak pokazuju suprotno – pošto su utvrdila da uzimanje određenih suplemenata može da bude štetno. Na primer, utvrđeno je da je uzimanje nekih suplemenata povezano sa povećanjem stope obolevanja od određenih vrsta taka, a neki drugi su povezani sa povećanim rizikom od kamena u bubregu. A treći su, opet, bili povezani sa većim rizikom od ranije smrti od bilo kog razloga…
Dakle, u skladu sa novim saznanjima, evo koje suplemente bi bilo preporučljivo uzimati, a koje ne.
Tablete/pilule multivitamina. Zaobiđite ih. Sve vitamine koji su vam potrebni dobijate uravnoteženom ishranom.Decenijama se smatralo da su miltivitamini važni za zdravlje. Vitamin C da pojača imunitet, vitamin A za vid, vitamin B da se održi metabolizam. Ali, ne samo da ove sastojke možete dobiti iz hrane, nego proučavanja ukazuju da ukoliko ih uzimate previše to čak može da škodi. Obimno proučavanja iz 2012. na oko 39.000 ispitanica je utvrdilo da žene koje su duže vremena uzimale vitamine zapravo izložene većem riziku od ranije smrti nego one koje ih nisu uzimale.
Tablete/pilule vitamina D. Uzimajte ih, posebno zimi. U namirnicama koje obično koristimo ga nema, a ne može se sintetisati u telu kada nema dovoljno sunca. Većina namirnica koje koristimo ne sadrži vitamin D, a zimi ne možemo da ga sintetišemo dovoljno pomoću izlaganja kože suncu, jer nema dovoljno sunca. Vitamin D reguliše apsorpciju kalcijuma pa tako ne samo da čuva naše kosti, već i krvne sudoveod skleroze, jer pomaže da kalcijum ne dospe tamo gde ne treba. Nekoliko novijih proučavanja je pokazalo da su u proseku ljudi koji su uzimali redovno vitamin D živeli duže od onih koji nisu. Tražite vitamin D3 koji je prirodnog porekla za razliku od D2, koji je sintetički.
Tablete/pilule antioksidanasa. Antioksidansi u tabletama, kao suplementi, pre su za izbegavanje, pošto je višak antioksidanasa povezan sa povećenim rizikom od određenih vrsta raka. Vitamini A, C i E su prirodni antioksidansi kojih ima u izobilju u mnogim voćkama, posebno bobičavom voću (borovnica, brusnica), kao i povrću. U prirodnom obliku, oni nam pomažu da se zaštitimo od raka. Ali, proučavanja ukazuju da antioksidansi, kada se sa njima preteruje, mogu da budu štetni. Jedno dugo proučavanja muškaraca, pušača, koji su redovno uzimali vitamin E utvrdilo je da su oni bili izloženi većem riziku da dobiju rak pluća od onih koji ga nisu uzimali. A jedan pregled proučavanja raznih tipova suplemenata iz 2007 iznosi sledeći zaključak: “Tretman suplementima beta karotina, vitamina A i vitamina E može da poveća smrtnost”.
Tablete/pilule/prah vitamina C. Zaobiđite ga. Verovatno je da vam uopšte neće pomoći da vas brže prođe prehlada. Umesto toga, jedite sveže voće (pomorandže, limun, kivi, na primer). Preterivanje sa preporučivanjem vitamina C, koje je započelo predlozima nobelovca Linusa Paulinga 1970-tih, a doživelo vrhunac sa megadozama i raznim kombinovanim pilulama sa ovim vitaminima nije ništa drugo nego – preterivanje. Veoma velik broj proučavanja pokazao je da vitamin C može da učini veoma malo ili ništa da spreči prehladu. A megadoze vitamina C (2000 mg ili više) povećavaju rizik od stvaranja kamena u bubregu. Dakle, snabdevajte se vitaminom C iz voća.
Tablete vitamina B3. Zaobiđite ga. Umesto suplemenata, jedite krompir, jaja, zeleno lisnato povrće, ili pivski kvasac.Godinama se B3 preporučivao za lečenje svega, od Alchajmerove bolesti do srčanih oboljenja. Ali, novija proučavanja ukazuju da treba prestati sa preteranom upotrebom tog nutrijenta. Obimno proučavane iz 2014. godine koje je pratilo više od 25000 ispitnika sa srčanim oboljenjima koji su dogotrajno uzimali vitamin B3 kako bi podigli nivo “dobrog” ili HDL holesterola nije smanjilo učestalost srčanih i moždanih udara ni smrti od njih. A ono što ne valje je što su osobe koje su uzimale suplemente B3 češće dobijale infekcije, unutrašnja krvarenja i probleme sa jetrom.
Pilule probiotika. Zaobiđite ih – nauka još nije dovoljno uznapredovala da od njih ima dovoljno koristi. Umesto njih, koristite jogurt i kiseli kupus.
Probiotici – koji se prodaju kao ne baš jeftini bakterijski suplementi u pilulama – prirodno se nalaze u jogurtu, kefiru, kiselom kupusu i drugim fermentisanim namirnicama kao što si tempeh i miso npr. Ideja je da popravljanem crevne flore oni pomažu opšte zdravlje. Suplementi probiotika su zato postali poveliki biznis. Ali, u praksi, njihovi efekti nisu potvrđeni. Ponekad pomognu, ponekad ne. Zato je bolje jesti namirnice koje ih prirodno sadrže (koje pored toga sadrže i mnogo drugih hranljivih materija).
Tablete cinka. Uzimajte ih. To je jedan od retkih suplemenata koji utiču da prehlada kraće traje. Za razliku od vitamina C, za koji proučavanja nisu pokazala da išta pomaže kod prehlada, cink pomaže. Izgleda da taj mineral ometa razmnožavanje rinovirusa koji su uzročnici prehlade.
Proučavanje iz 2011. godine uporedilo je prehlađene pacijente koji su uzimali suplement cinka sa onima koji su uzimali placebo. Kod onih koji su uzimali cink prehlade su trajale kraće i imale slabije simptome.
Tablete vitamina E. Zaobiđite ih. Višak vitamina E povezan je sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka. Umesto toga, jedite spanać, suncokret, badem, kikiriki… Vitamin E je promovisan kao antioksidans koji štiti od raka. Ali, obimno proučavanje iz 2011. na 36000 muškaraca pokazalo je da redovno uzimanje suplemenata vitamina E povećava rizik od raka prostate u odnosu na one koji ga ne uzimaju. A jedno proučavanja iz 2005. je povezalo velike doze vitamina E sa rizikom od ranije smrti uopšte. Dakle, ako vam treba više vitamina E, jedite suncokret, bademe, spanać, a ne tablete.
Tablete folne kiseline (vitamin B9): Korisno je da ga uzimaju trudnice ili žene koje planiraju da zatrudne. Folna kiselina je vrsta vitamina B koji naše telo koristi da stvara nove ćelije. Američki Nacionalni institut za zdravlje preporučuje trudnicama ili ženama koji nameravaju da zatrudne da uzimaju 400 mikrograma dnevno zato što je njihovom telu potrebno više ovog nutrijenta za razvoj fetusa. Osim toga, nekoliko proučavanja je povezalo uzimanje folne kiseline pre i tokom trudnoće sa smanjenim brojem ozbljnih defekata mozga, kičmene moždine ili kičme kod novorođenčadi.