Prepoznavanje osetljivosti na gluten, kao i njene moguće posledice, celijakije, nije lako, pogotovo u ranoj fazi, ako se ignorišu neki od simptoma. Medicinski testovi umeju često da pogreše.
Nažalost, standardni medicinski testovi na gluten nisu dovoljno precizni i pokažu se negativnim, a ljudi koji su osetljivi na gluten i dalje pate od niza tegoba.
Tim ljudima često kažu “sve je to u vašoj glavi” ukoliko se testovi pokažu negativnim. Ali, klasični test krvi na osetljivost na gluten traži samo jedan od šest polipeptida u nizu, i to gliadin.
Međutim, ima ih još pet: aglutinin iz klice, gliteomorfin, gluteinin, prodinorfin i omega-gliadin. A samo jedan od njih, ili kombinacija više njih, može da izazove reakcije na pšenicu ukoliko je čovek osetljiv na gluten.
Simptomi osetljivosti, nažalost, nisu dovoljno jasni da bi se mogli izdvojiti i mogu se pripisati raznim drugim oboljenjima. Čak i oni kod kojih je utvrđena osetljivost na gluten ili celijakija pokazuju različite simptome. Zato je to prilično komplikovano pitanje.
Mogući simptomi
U ovom članku navodimo šest uobičajenih simptoma, kao i savet kako da utvrdite da li niste netolerantni na gluten kad uočite simptome sa kojima ste već navikli da živite.
Ponekad se ovi simptomi pojave odmah nakon obroka i ne traju dugo. U drugim slučajevima, simptomi mogu da traju nedeljama, ili čak da postanu hornični, što često vodi dijagnozi tobožnje “autoimune bolesti” umesto netolerancije na gluten.
(1) Očigledno je da će biti gastrointestinalnih simtpoma (GI), problema sa želucem u problema sa varenjem. Među njima, mogući su sledeći: gasovi, nadimanje, uznemirenost stomaka, grčevi u abdomenu, zatvor, proliv ili smenjivanje zatvora i proliva – tzv. sindrom nadražljivih creva (IBS)
(2) Glavobolje i/ili migrene
(3) Fibromialgija nije bolest, to je sindrom. To znači da imate žigove i bolove u mišićima i vezivnim tkivima – to je značenje te reči, kao i dijagnoze (fibro: vezivno tkivo, myo: mišić, algia: bol).
(4) Emocionalni problemi uključujući stalnu razdražljivost i iznenadne, iracionalne promene raspoloženja.
(5) Neurološki problemi, uključujući vrtoglavicu, problem sa održavanjem ravnoteže i perifernu neuropatiju koja pogađa periferne nerve dovodeći do bola, slabosti, žmaraca ili utrnulosti udova.
(6) Umor, hroničan, ili gotovo posle svakog obroka. Sindrom hroničnog umora (CFS), kao i fibromialgija, nije bolest, već sindrom. Ako vam je postavljena takva dijagnoza, to znači da lekar nije u stanju da odredu uzrok vašeg umora.
Svi ovi simptomi se mogu naći i kod drugih bolesti ili zdravstvenih problema. Zato je veoma teško postaviti dijagnozu samo na osnovu simptoma.
Kako doneti konačnu odluku
Pre svega, zapišite sve simptome koji vas muče, bilo povremeno, bilo hronično. Nemojte unapred postavljati dijagnozu, npr. “bole me leđa zato što suviše sedim”. Naprosto ih zapišite ne pokušavajući da ih objasnite.
Potom pokušajte da se 60 dana hranite bez glutena. Ako osećate da to niste u stanju da učinite, to bi moglo da znači da ste zavisni od glutena. Paradoksalno, ali mi smo često zavisni od stvari na koje smo alergični.
Šta isključiti
Ishrana bez glutena isključuje: pšenicu, raž, ječam, speltu, kamut, ovas i tritikale – to su žitarice koje sadrže gluten.
Možete da konzumirate: pirinač, kinou, heljdu i sorgum – ova zrna ne sadrže gluten.
Gotove namirnica gotovo po pravilu sadrže gluten uz nekom obliku, osim ukoliko nisu naglašeno deklarisane kao “bezlugenske”. Zato je najbolje ne kupovati prerađenu hranu, preliva za salatu i gotovo obroke.
Nakon 60 dana, vratite se spisku vaših simptoma i proverite koliko je tih simptoma preostalo. Ako su se uglavnom izgubili, to može biti dobar podsticaj za vas da se držite ishrane bez glutena. Ako niste sigurni, vratite se na prethodnu ishranu da vidite da li će se neki od simptoma koji su se izgubili ponovo vratiti.
Nakon 6 meseci ishrane bez glutena, možda ćete moći da postepeno u ishranu uvedete neke od namirnica koje ste izostavili, ovog puta bez posleedica…