Probiotici pomažu mršavljenje

Jedno kanadsko testiranje utvrdilo je da su suplementi probiotika pomogli uglavnom ženama da smršaju. Zašto samo ženama? Možda to ima veze sa vrstom probiotičkih bakterija upotrebljenih u testu, koje ne deluju podjednako na muškarce.

Istraživanje na Univerzitetu Laval u Kvebeku je kao ispitanike angažovalo 125 gojaznih žena i muškaraca i stavilo ih na dvanaestonedeljnu dijetu. Nakon 12 nedelja, sledilo je još 12 nedelja održavanja stečene težine, tako da je eksperiment trajao 24 nedelje.

Polovina grupa muškaraca i polovina grupe žena uzimala je dnevno po dve kapsule jedne sorte probiotičkih bakterija, Lactobacillus rhamnosus. Druga polovina uzimala je placebo tablete.
Ovo istraživanje je donelo dva veoma interesantna rezultata: iako su svi učesnici smršali, samo žene koje su uzimale tablete probiotika smršale su više. Nakon drugog perioda od 12 nedelja u kojem su praćeni, samo žene koje su uzimale probiotike su nastavile da i dalje mršave, dok su žene koje nisu uzimale probiotike, kao i svi muškarci, samo održavali smanjeni broj kilograma, ili se, naprotiv, gojili.
Ovaj rezultat jeste zbunjujući, ali činjenice su činjenice.

Možda je problem što je korišćen samo jedan soj probiotičkih bakterija. Suplementi koji se nalaze u prodaji mogu da sadrže i do 14 različitih sojeva. Moguće je da soj koji su istraživači koristili nije dobro reagovao sa crevnom florom muškaraca, ili su muškarci imali previše loših bakterija?
Ma koliko izgledalo čudno da je uzimanje tog određenog soja probiotika uticalo samo na žene, a ne i ne muškarce, rezultati su neopozivi – Lactobacillus rhamnosus je defintivno pomogao samo jednoj grupi ispitanika da smršaju, i to su bile žene.

Probiotici za opšte zdravlje i imunitet
I zvanična i alternativna medicina se potpuno slažu da za optimalno varenje treba da postoji odgovarajuća ravnoteža bakterija u našem gastrointestinalnom traktu. Ta ravnoteža se procenjuje na oko 85% dobrih bakterija prema 15% loših bakterija. Ima mnogo načina na koje se ta ravnoteža može narušiti: neki od njih su, na primer, dugotrajno uzimanje antibiotika, preterana konzumacija prerađene hrane i rafinisanih šećera, ali i napetost i strepnja.
Stara izreka je da “zdravlje započinje u stomaku”, i ona je u velikoj meri istinita. Probiotici ne pomažu samo varenje. Te prijateljske bakterije utiču na imune reakcije u celom telu, pa čak utiču i na signale nervnog sistema i mozga. Zato se ponekad o stomaku govori kao o “drugo mozgu”.
Probiotike u obliku suplemenata možete nabaviti u svakoj apoteci, ali probiotici se nalaze u fermentisanoj hrani, i to verovatno znatno više sojeve nego što ih ima u suplementima. Na primer, kiseli kupus, tempeh, miso, tamari su veoma bogati probioticima. Osvežavajući napitak, kombuha, takođe je sjajan izvor. Beskvasni hleb, tzv. hleb od kiselog testa, takođe je izvor probiotika. I, naravno, kiselo mleko i kefir su napici bogati probioticima koje možete naći u svakoj prodavnici.