Fruktoza, tj. voćni šećer, je sasvim zdrava kada se unosi u umerenim količinama putem voća. Ali, industrijski prerađena fruktoza se sasvim drugačije ponaša u organizmu i veoma je nezdrava.
Problem sa unosom rafinisane fruktoze je što se ona neumereno dodaje gotovo u svu prerađenu hranu kao zaslađivač (gotovo sigurno je možete naći u svoj brzoj hrani, uključujući i onu slanu). Čak je na proizvodima koji sadrže fruktozu neko vreme na deklaracijama isticano "bez šećera", čime se htelo reći da je proizvod "zdraviji" jer nije zaslađen običnim šećerom, što je potpuno besmislena tvrdnja. Fruktoza je u celini štetnija od glukoze, zato što vodi do glikacije, tj. procesa u kojem se šećer vezuje za proteine ili masti. Krajnji rezultat ovog procesa je oštećenje ćelija i tkiva.
Još jedan problem sa fruktozom je što u suštini ima mnogo sličnosti sa alkoholom. Jedna od tih sličnosti je što je adiktivna, tj. lako je navići se na nju, a teško odvići.
Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the American Dietetic Association procenilo je metaboličke, hedonisitičke i društvene sličnosti između adikcije na fruktozu i alkoholizma. Utvrđeno je da metabolisanje fruktoze podstiče insulinsku rezistenciju, nezdrav porast nivoa holesterola i obolenje masne jetre, baš kao i alkohol. Fruktoza takođe podstiče hronično zapaljenje jetre slično metabolitu alkohola, acetaldehidu.
I na kraju, preterano konzumiranje fruktoze takođe stvara naviku i zavisnost koja se može uporediti sa adiktivnim efektima alkohola. I ovo nije jedino istraživanje koje to tvrdi. Ranije proučavanje obavljeno na životinjama na Fakultetu Konektikat došlo je do zaključka da je fruktoza adiktivna isto koliko morfijum i kokain.
Zaključak? Ako hoćete zdrav izvor fruktoze, jedite voće. A ako već koristite rafinisane šećere za zaslađivanje, bolje je da koristite čak i obični kuhinjski šećer nego fruktozu ili neke bolje opcije poput kokosovog šećera ili agave šećera.
Izvori:
