Ne upadajte u zamke kratkoročnog gubitka kilograma. Mesečeva, na bazi kupusa, protiv celulita, petodnevna, više škode organizmu nego što koriste. Restriktivni režim ishrane najduže tri nedelje.
Samo 250 kalorija manje
Da bi se uspešno izgubili suvišni kilogrami trebalo bi da se dnevno unese 250 kalorija manje nego inače. Za godinu dana to je 12 kg manje, a oni se neće vratiti kao posle kratkoročnih i brzopoteznih dijeta. Ako se uz to i svakodnevno pešači ili praktikuju druge fizičke aktivnosti, mršavljenje će biti brže i u većoj meri – naglašava naša sagovornica, uz napomenu da bi svakome ko želi da smrša glavno oružje trebalo da bude – strpljenje
Gotovo svakodnevno se pojavi neka nova dijeta, mnoge ste probali, ali niste zadovoljni rezultatom… Ipak, leto je na pragu, želite da obučete predivnu haljinu koju čežnjivo gledate u garderoberu i da vam stoji savršeno, ali ne znate kako da se oslobodite suvišnih kilograma? Posebni režimi ishrane nose mnoge zamke, često donose više štete nego koristi organizmu, a u Evropi od hiljadu smrtnih slučajeva čak 700 uzrokuje nepravilna ishrana.
– Stanovnici Srbije unose više od 60 procenata kalorija, bez obzira na to što je gornja granica 35. Svima je poznato da gojaznost smanjuje životni vek, ali mnoge devojke i mlade žene imaju neobavezan odnos prema hrani. A kada shvate da su se ugojile, prave drugu grešku pod uticajem reklama i probaju takozvane čudotvorne, brzopotezne dijete. Mesečeva dijeta, ona koja traje pet dana ili na bazi kupusa, kao i protiv celulita, samo su neke koje više škode nego što koriste – upozorava nutricionista dijetetičar Svetlana Ćulibrk Pribaković.
* Kako se kilogrami najbrže tope?
– Nagomilano masno tkivo može da se istopi samo većom potrošnjom energije. Neuravnotežene i kratkoročne dijete dovode do gubitka mišićne mase, ali ne i rezerve masnoća. Zato se događa da, čim prestanemo sa dijetom, kilogrami se brzo vrate i dalje se povećava količina masnoće, a mišićna masa gubi. Da bi se pravilno do kraja sprovela dijeta, moramo da znamo njene prednosti i mane, kao i šta želimo da postignemo sa njom. Ipak, nijedna dijeta ne sme da traje duže od tri nedelje – upozorava Svetlana.
Proteinska dijeta
– Bazirana je na mesu i vrlo je popularna jer se brzo gube kilogrami. Međutim, višak proteina opterećuje bubrege i menja bakterijsku floru u crevima. Osim toga, proteini životinjskog porekla (mleko, meso, jaja) obiluju zasićenim masnoćama i holesterolom, što nije dobro za organizam.
Bez mesa dijeta
– Ova dijeta je potencijalno opasna jer može da dovede do nedostatka vitamina B12, gvožđa i proteina. Odrasloj osobi je dnevno potreban gram proteina na kilogram telesne težine. Ako ih ne unosimo hranom, organizam koristi sopstvene proteine i vremenom to loše utiče na zdravlje. Zbog razgradnje, mišići postaju slabiji, lakše se zamaramo, imunitet pada, a javljaju se i problemi sa pamćenjem i koncentracijom. Vitamin B12 se isključivo nalazi u namirnicama životinjskog porekla, a u tragovima u mahunarkama. Važan je za metabolizam gvožđa i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Ukoliko ga nema, dolazi do anemije. Nedostatak gvožđa takođe izaziva anemiju i umor.
Etkinsonova dijeta
– Ograničava unos ugljenih hidrata, ali ne i kalorija. Organizam sagoreva ugljene hidrate da bi stvorio energiju, a ukoliko ih ne unosimo, kao gorivo koristi nagomilane masti zbog čega nestaju kilogrami i javlja se osećaj gladi. Dr Etkinson uz svoju dijetu preporučuje i vitaminske dodatke – vitamin C, B kompleks, folnu kiselinu i mineral kalijum.
Stilmanova (vodena) dijeta
– Preporučuje se za brzo gubljenje telesne mase, nedeljno čak može da se istopi dva do šest kilograma. Drugi naziv je “vodena dijeta”, jer podrazumeva unos osam čaša vode dnevno, a u suštini se bazira na proteinskom programu. Nije dozvoljeno voće i povrće, mlečni proizvodi i žitarice. Dr Stilman takođe preporučuje podršku u vidu vitamina i minerala – C, B, folnu kiselinu i kalijum.
Skarsdejl dijeta
– Dovodi do naglog gubitka težine, za dve nedelje osam kilograma! Unosi se malo kalorija, odnosno malo masti i ugljenih hidrata, a mnogo proteina. Slična je kao Etkinsonova i Stilmanova, ali je obavezan unos suplemenata u vidu vitamina B kompleksa, C i E, kao i minerala.
Svakodnevno ista namirnica dijeta
– Ovo je izuzetno rizična dijeta, jer se svakoga dana jede ista namirnica u neograničenoj količini. Ishrana bazirana samo na jajima, bananama ili pirinču, smanjuje apetit, ali može da dovede do opšte slabosti. Ovako neuravnotežena dijeta često izaziva ozbiljne poremećaje u organizmu.
Kembridž dijeta
– Vrlo je opasna, bazirana na tečnim proteinima, podrazumeva unos od 330 do 600 kalorija dnevno. Ovakve dijete se primenjuju samo u bolnici, pod nadzorom lekara, jer zdravstvene promene mogu da nastanu kada se ovo polugladovanje prekine i osoba vrati normalnoj ishrani. Zbog radikalnih promena u unosu soli i vode, mogu da se jave ozbiljne srčane tegobe.
Zen makrobiotska dijeta
– Veoma je opasna ako se striktno sprovodi. Zabranjen je unos mleka, a kalcijum se nadoknađuje iz lisnatog povrća, koštunjavog voća i sojinog mleka. U režimu dijete postoji deset etapa. Zasnovana je na jin-jang filozofiji. Jin je negativan princip, a jang je pozitivan. Da bi se postigla ravnoteža organizma, ove dve suprotne energije treba da budu usklađene, povezane i da se dopunjuju. Dijeta započinje bez slatkiša, ograničava se unos tečnosti, što je inače opasno, a ishrana se sastoji isključivo od braon pirinča. Makrobiotička ishrana podrazumeva konzumiranje različitih vrsta integralnih žitarica (pirinač, ječam, proso, raž, kukuruz, heljda, kinoa), mahunastog povrća (pasulj, sočivo, leblebija, soja) i koštunjavog voća. U zavisnosti od podneblja, jede se sveže ili sušeno voće. Tropsko voće je jin, a njegova jang suprotnost je meso. S obzirom na to da meso nije dozvoljeno, jede se riba, mahunarke i proizvodi od soje, kako bi se uneli proteini i aminokiseline. Kao dodatak u ishrani preporučuju se vitamini B12 i folna kiselina. Oni koji sprovode ovu dijetu veruju da sami u organizmu mogu da proizvedu vitamine, minerale i proteine, odnosno da preobrate jedan element u drugi.
Hrono ishrana
– Podrazumeva kombinovanje namirnica u određeno doba dana. Od jednog do drugog obroka trebalo bi da prođe četiri do šest sati, a ne mora da se vodi računa o broju kalorija i količini hrane. Doručak je baziran na ugljenim hidratima, preporučuje se ovseni, ražani, ječmeni hleb, nikako kukuruzni i pšenični, a proteini se unose iz suvomesnatih proizvoda i masti iz čvaraka i slanine. Sledi užina bez voća i slatkiša. Za ručak se ne jede hleb, već mnogo povrća, kuvanog i svežeg i unose se proteini iz junetine, teletine, jagnjetine ili svinjetine. Užina između ručka i večere dozvoljava voće, čak i suve smokve i šljive, kao i crnu čokoladu. Večera se sastoji od piletine, ribe, mladog sira i salate. Za veoma gojazne osobe preporučuje se restriktivna dijeta bez slatkiša i grickalica. Kada se postigne željena težina, ishrana treba da se sprovodi prema navedenom redosledu. Ovaj režim ishrane je prihvatljiv i dobar za očuvanje zdravlja.
Po krvnim grupama
– Postala je popularna kada su neka naučna istraživanja lansirala teoriju o vezi ishrane i krvne grupe, odnosno o predispoziciji prema određenim bolestima. Pošto se krvne grupe razlikuju, tako i određene namirnice ne prijaju svima, nekome su lek, drugome otrov. Stručnjaci koji se bave krvnim grupama prave jelovnike, a razlika je u tome koliko predstavnik određene krvne grupe treba da unese namirnica nedeljno, koje vrste mesa, povrća, da li i koliko mleka i mlečnih proizvoda…
Izvor: b92.net