Istraživanje dr Prestona Estepa dovodi u pitanje tvrdnju da moramo smanjiti ugljene hidrate u ishrani da zaštitimo mozak. Naime, nisu svi ugljeni hidrati iste vrste; ako se hranimo pravom vrstom, onda ne može biti štete, naprotiv. Sa sve većim produženjem životnog veka, demencija (gubitak sposobnosti pamćenja, razmišljanja i snalaženja u okruženju) postaje sve veći problem razvijenog sveta..

Najbolje su u smislu hranljive vrednosti i uticaja na metabolizam, i mogu vam pomoći da se u hladnijem periodu godine hranite veoma kvalitetno, a da se pritom ne ugojite (što se često dešava u ovom periodu). Svi znamo da nas čeka period obilnih obroka. A i da nije tako, pred zimu i zimi se po pravilu jede teža i kaloričnija hrana..

Većina ljudi koji paze na svoje zdravlje izbegava rafinisani šećer, ali često prave izuzetke kada se radi o jutarnjoj kafi. Danas, međutim, postoji veliki izbor prirodnih zaslađivača zdravijih od šećera koji neće promeniti ukus vašeg omiljenog napitka – možda će ga i poboljšati. Dakle, evo čime sve možete da zasladite kafu..

Sameljite ovsene pahuljice. Po želji možete jedan deo samleti a ostaviti nekoliko kašika celih pahuljica. Pomešajte pahuljice sa izgnječenom bananom, dodajte kokosov šećer, semenke i cimet. Sve lepo promešajte da se sjedine sastojci. Zagrejte rernu. Na pleh obložen papirom za pečenje vadite kašikom za sladoled ili običnom kašikom pripremljenu smesu..

Kokosov šećer je prirodni šećer dobijen od cvetova kokosove palme. Jedini način na koji se prerađuje je grejanje cvetnog sirupa. Ne sadrži aditive, izbeljivače niti bilo koje druge hemikalije. Sličan je po boji i ukusu smeđem šećeru. Ali, kokosov šećer ima primesu ukusa karamele, tako da je još finiji…

Uobičajenoj ishrani u današnje vreme uglavnom ne nedostaju proteini. Međutim, u određenim okolnostima nam je možda potrebno više, ili drugačije vrste. Ako favorizujete vege-ishranu sa salatama, voćem, povrćem, integralnim pirinćem i slično, a pri tome ste fizički prilično aktivni, možda bi trebalo da unesete nešto malo dodatnih proteina..

Ovo je zasićujući ali zdrav desert, koji po ovim vrućinama lako može da zameni čitav obrok - doručak ili ručak, a ne mora da se peče. Potrebno je: 2 velike jabuke, 2/3 šolje krem sira, 1/3 šolje grčkog jogurta, 1/4 kašičice cimeta, 3 kašike kokosovog šećera, 4 sveže urme, 1/2 šolje oraha (oko 18 polutki), malo morske soli..

Kako tvrde savremeni nutricionisti, imaćemo bolje šanse da duže ostanemo zdravi ako je naše telo pH neutralno, ili blago bazno. Ali, ako naša telesna sredina počne da postaje kiselija, onda više rizikujemo da dobijemo osteoporozu..

Oko masti postoji velika konfuzija. Decenijama su nas savetovali da izbegavamo zdrave prirodne masti, a koristimo rafinisana ulja, za koja se pokazalo da nisu zdrava. Evo šta o tome kaže dr Mark Hajman, autor knjige "Jedite masno, budite vitki".

Magnezijum je jedan od ključnih minerala u našem organizmu, uključen u više od 300 raznih enzimskih reakcija. Savremena ishrana, međutim, ne obezbeđuje dovoljno magnezijuma, pa se npr. u SAD procenjuje da polovina populacije ne unosi dovoljno ovog minerala..