Još su stari Egipćani znali za njegovu lekovitu moć. Naše bake su ga stavljale u štrudlu. Vremenom je polako pao u zaborav. Čini se ipak da se danas iako pomalo stidljivo rogač vraća na scenu. Vreme je da malo bolje upoznamo rogač i da ga vratimo u naše kuhinje.
Rogač je zimzeleno drvo iz porodice mahunarki. Najviše mu prija topla klima u oblasti Mediterana. Cveta od avgusta do oktobra, a plod se javlja 11-12 meseci nakon cvetanja. Mahune su slične mahunama pasulja, izduženog su i spljoštenog oblika dužine do 20 cm. U početku su zelene boje, ali kako sazrevaju dobijaju sve tamniju nijansu da bi na kraju u punoj zrelosti dobile tamno braon boju. U plodu, odnosno u mahuni se nalazi 4- 10 semenki u nizu. Mahune imaju prijatan miris i slatkast ukus.
Zašto bi trebalo da ovu zaboravljenu mahunu vratimo u ishranu? Pre svega zbog njenih hranljivih svojstava ali i zbog povoljnog uticaja na mnoge zdravstvene tegobe. Rogač u najvećem procentu sadrži ugljene hidrate a gotovo polovinu njih čine biljna vlakna. Dobar je izvor i proteina dok je količina masti zanemarljiva. Bogat je mineralima i vitaminima. U najvećoj meri sadrži vitamine B kompleksa, posebno B6, B3, i folnu kiselinu, a od minerala su zastupljeni kalcijum, kalijum, fosfor, magnezijum , bakar i selen.
Osim hranljive vrednosti rogač poseduje i mnoga lekovita svojstva. U tradicionalnoj narodnoj medicini koristio se za različite zdravstvene probleme. Danas ga i zvanična medicina preporučuje kod nekih digestivnih tegoba, a pre svega za zaustavljanje dijareje. Rogač apsorbuje veliku količinu tečnosti, reguliše peristaltiku i ublažava bolne kontrakcije. Podjednako je efikasan i kod dece i kod odraslih. Ovo svojstvo potiče od visokog sadržaju tanina i pektina. Zahvaljujući adstrigentnom dejstvu tanina rogač stvara zaštitni sloj na sluznici creva, ublažava iritacije i upale. Tanini vezuju za sebe bakterije i njihove toksine i čiste creva. Vlakna vezuju holesterol i izbacuju ga putem stolice te se rogač koristi i kao sredstvo za snižavanje lošeg LDL holesterola. Preporučuje se i za ublažavanje gorušice i mučnine. Zbog velike količine vlakana rogač daje i dugotrajan osećaj sitosti i može biti od koristi u redukcionim dijetama. Ima glikemijski indeks 15 te je pogodan i za dijabetičare. Pozitivno utiče i na respiratorni sistem jer potpomaže iskašljavanje. Malo je poznato da je rogač izvanredan izvor kalcijuma. Kao dobar saveznik u prevenciji osteoporoze posebno bi žene trebalo češće da ga koriste.
Nekad su se sveže mahune rogača koristile kao grickalica. Danas se najšešće koristi rogač u prahu, odnosno rogačevo brašno. Brašno se dobija sušenjem, prženjem i mlevenjem ploda rogača. Rogačevo brašno je idealna zamena za kakao prah. Postoji nekoliko razloga zbog kojih je rogač u prednosti u odnosu na kakao. Ne sadrži oksalnu kiselinu. Ovo je važan podatak za osobe sa bubrežnim kamencima čiji je sastav kalcijum oksalat. Za razliku od kakaa ne sadrži stimulanse poput teobromina pa ga mogu koristiti i vrlo mala deca. Ima nižu kalorijsku vrednost. 100 g kakaa ima 473 kcal dok ista količina rogača sadrži 222 kcal. Rogač može da bude dobra zamena i za kafu za sve one koji je izbegavaju iz određenih zdravstvenih razloga. Za razliku od kafe i kakaa ne sadrži purine. O količini purina u namirnicama posebno moraju da vode računa osobe sa gihtom. Ne sadrži kofein pa se može popiti i u večernjim satima jer ne remeti san.
Zbog slatkog ukusa i prijatne arome rogač se najviše koristi za pripremu poslastica. Primena je zaista višestruka. Koristi se kao zamena za kakao i čokoladu čime se smanjuje kalorijska vrednost obroka. Može da zameni deo brašna u receptima. Pošto je prirodno sladak, prilikom pipreme poslastica može se smanjiti količina drugih zaslađivača. Koristi se za pripremu toplih napitaka, za zgušnjavanje prilikom pripreme krema, za pudinge, sladolede, namaze, kao dodatak smutijima, za pripremu klasičnih torti i kolača kao i za one u sirovoj varijanti. Rogač ne sadrži gluten.
Možete ga kupiti po pristupačnoj ceni u prodavnicama zdrave hrane. Čuvajte ga u dobro zatvorenoj tegli, na suvom mestu zaštićenom od svetlosti.
Ceratonija
200 ml vode
2 ravne kašičice organskog trščanog šećera
1 kašika rogačevog brašna
Prokuvajte vodu sa šećerom (5 minuta po ključanju). Prohladite pa dodajte rogač. Dobro izmešajte da se masa homogenizuje. Ovo je potpuno prirodno i efikasno sredstvo za regulaciju dijareje.
Topli napitak od rogača (rogačolada)
šolja ovsenog ili nekog drugog mleka po želji
kašika rogača
kašičica meda, kokosovog šećera ili nekog drugog zaslađivača
cimet
Zagrejte mleko a zatim zasladite i dodajte cimet.
Napitak koji će vas okrepiti i ugrejati tokom zimskih dana. Prijaće vam i pred spavanje jer ne sadrži kofein. Ako mu dodate kašiku čia semena i bananu, a zatim ostavite par sati da odstoji, dobićete ukusan i zdrav puding za mališane. Puding možete dodatno ukrasiti nekim voćem. U zimskim mesecima umesto banane ponekad stavite pire od pečene bundeve.
Rogač možete koristiti umesto čokolade kao preliv za kolače. Za preliv je potrebno da pomešate jednake količine rastopljenog kokosovog ulja ili maslaca sa rogačem.
Nutela od rogača
4 kašike meda
4 kašike rogačevog brašna
1 kašičica kokosovog ulja
šolja (250 ml) lešnika
prstohvat himalajske soli
Lešnike blago tostirajte a zatim sameljite. Dodajte ostale sastojke i izmiksajte. Po potrebi dodajte još malo meda. Lešnike možete da zamenite sa orasima. Ovaj namaz možete koristiti kao fil za palačinke.